Stefan Uroš IV Dušan

About this Artwork

Stefan Uroš IV Dušan (Serbian Cyrillic: Стефан Урош IV Душан, pronounced [stêfaːn ûroʃ tʃětʋr̩ːtiː dǔʃan], known as Stefan Dušan, the Mighty (silni/силни; c. 1308 – 20 December 1355), was the King of Serbia from 8 September 1331 and Emperor of the Serbs and Greeks from 16 April 1346 until his death. Dušan conquered a large part of southeast Europe, becoming one of the most powerful monarchs of the era. He enacted the constitution of the Serbian Empire, known as Dušan’s Code, perhaps the most important literary work of medieval Serbia. Dušan promoted the Serbian Church from an archbishopric to a Patriarchate, finished the construction of the Visoki Dečani monastery (a UNESCO site), and founded the Saint Archangels Monastery, among others. Under his rule Serbia reached its territorial, political, economic, and cultural peak. Dušan died in 1355, seen as the end of resistance against the advancing Ottoman Empire and the subsequent fall of the Eastern Orthodox Church in the region…. From Wikipedia, the free encyclopedia Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни (од 1308/1309. или 1311/1312. до 20. децембар 1355) био је српски средњовековни краљ (1331—1345) и први српски цар (1346—1355).123 Син је краља Стефана Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша V Нејаког, последњег владара из династије Немањића. Душан је био међу најмоћнијим владарима ондашње Европе и најмоћнији владар српског средњег века. Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне Стефановом политиком према Бугарској и Византији, након битке код Велбужда. Значајно је проширио границе српске државе према југу, све до Коринтског залива, искористивши унутрашње немире у Византији. По освајању великих византијских територија Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба и Ромеја, српску цркву је са ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би га први српски патријарх Јоаникије 1346. крунисао. Познат је и по доношењу Душановог законика, најзначајнијег српског средњовековног правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је манастир Светих архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није био проглашен за светитеља после смрти. Опеван је у народним песмама,. Његова круна се држи у Цетињском манастиру у Црној Гори.